Срби током ПРВОГ КРСТАШКОГ РАТА


Крсташки ратови су захватили читаву Европу крајем 11. вијека. Требало је ослободити Свету Земљу од муслиманске власти. Велике европске армије су кренуле ка истоку. Наравно, те армије су морале прећи и преко српских земаља. Рашка је тада била под управом жупана Вукана, међутим била је у тешкој борби са Римским царством. Независност Србије није била загарантована. У Дукљи је био српски краљ Константин Бодин. Преко Балкана су прво прошли сељаци у тзв. сељачком крсташком рату, а тек онда племићка војска. Треба напоменути да се становништво Балкана у крсташким изворима углавном назива Бугарима, међутим увијек треба истаћи да средњовијековни писци нису били претјерано поуздани што се тиче имена, тако да је међу тим „Бугарима“ сасвим сигурно било и Срба. Углавном, између сељака крсташа и локалног становништва је долазило до сукоба. Истиче се војна спремност балканског становништва. Ипак, недвосмислену потврду сусрета Срба и крсташа налазимо у дјелу Рајмонда од Агилера, пратиоца грофа Рајмонда од Тулуза. Рајмонд од Агилера описује „Склавинију“ као пусту, варварску земљу. Једном приликом група Словена је чак опколила грофа Рајмонда и умало га убила. Интересантно је што се наводи да становништво Склавиније „не познаје Бога“. Да ли ово говори о томе да можда хришћанство још увијек није сасвим продрло на Балкан, не можемо рећи. Знамо да се код Скадра Рајмонд сусрео са „краљем Словена“ и да су се чак братимили. Каснији извори нам говоре да је овај краљ Словена био нико други до српски краљ Дукље, Константин Бодин. Сазнајемо да се крсташка војска у српским земљама опскрбила потребним намирницама. Прелазак војске Рајмонда Тулуског преко српских земаља није прошао без проблема, било је неких инцидената када су локални Словени убијали крсташи, али у глобалу крсташи су прошли добро. Сусрет једног српског краља и крсташког вође је свакако значајан. Он говори о угледу који је Константин Бодин имао. Исто тако је значајно то што имамо и потврду да је Бодин носио титулу краља (Bodinus, Sclavorum rex).

Фејсбук страница Историја Срба

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЈУКИО МИШИМА: СУНЦЕ И ЧЕЛИК

Слика
И светлост се још шири и људи славе дан. Ја се клоним сунца и бацам душу у тамни бездан. Имао сам петнаест година када сам написао ову песму. Заиста, колико су ми били драги моје уточиште, моја тамна собица, мој сто препун књига! Како сам волео самопонирање, обавијен мислима. Каквим заносом сам ослушкивао, као крхких буба бруј у снопу мојих нерава! Непријатељство према Сунцу је било моја једина побуна против духа епохе. Жудео сам, ватрено, за ноћима Новалиса, за сумрацима Јејтса. Ипак, од краја рата, почео сам да наслућујем како се приближава ера у којој ће непријатељство према Сунцу бити исто што и следити стадо. У то време дела написана или представљена публици била су прожета ноћним мислима, премда је њихова ноћ била далеко мање естетска од моје. У та времена, да би се заиста заслужио углед, морала се изложити густа, збијена, не лака тмина. Према тој тмини чак је и прилично мила ноћ, у коју сам се заогрнуо од ране младости, изгледала као нешто посве слабо. Мал...
Прикажи све

Витешки Ред Змаја ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ – ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

Слика
Витешки ред Змаја формиран је 12.12.1408. године, а основао га је угарски краљ, каснији римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је за заштитнике изабрао светог Ђорђа и свету Маргарету,  а разлог оснивања реда је био заштита хришћанске Европе и хришћанских вредности које су биле угрожене од младе азијске цивилизације која је имала амбицију (намеру) да агресивно наметне своју веру и културу. Двадесет четири најдостојнија европска витеза тог доба, личности високих моралних принципа, елита у најширем значењу тог појма били су чланови првог реда Змаја. Почасно место првог витеза према оснивачкој повељи – први међу једнакима – био је деспот Стефан Лазаревић, господар Србије. Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Ива...
Прикажи све

Достојевски- одломци из романа

Слика
Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније - као играчку код неразумног детета, и не можете је више препознати... Не!" Браћа Карамазов ___________________________________ Али боље да вам приповедам о другом мом састанку, лањске године, с једним човеком. Ту је била једна врло необична околност - заправо необична због тога што се јако ретко догађа оваква згода. Тај је човек, заједно с другима, изведен био једном на стратиште, те му је прочитана смртна осуда, да буде стрељан због политичкога преступка. Након двадесетак минута прочитали му и помиловање те му је досуђена друга казна. Али ипак, у размаку те две осуде, проживео је он двадесетак минута, или барем четврт сата, у несумњиву уверењу да ће за неколико минута нагло умрети. Силно...
Прикажи све