Принц Владимир: Право на престо имају сви Карађорђевићи

Интервју са принцом Владимиром Карађорђевићем


Унук југословенског краља Александра Првог Карађорђевића и син краљевића Андреја дочекује нас у кући на Звездари. Просторија у којој разговарамо има скроман канцеларијски сто и неколико столица. Педесетпетогодишњи дипломац Краљевског морнаричког колеџа у Лондону, а потом и бизнисмен у сфери трговине и туризма, променио је имиџ. Пустио је браду и осим принчевске титуле, носи још једну. Покровитељ је и предводник сувереног војног витешког Реда змаја. Дакле, налази се на престолу ове донекле мистериозне организације.

Шта вас доводи у Београд у ове зимске дане?

— Прва и најважнија ствар је сусрет породице Карађорђевић у Белом двору, на коме се разговарало о проблему реституције и односима међу Карађорђевићима. Други разлог је састанак са члановима кабинета Реда змаја како би се анализирале досадашње и даље активности.

Какви су тренутно односи у породици Карађорђевић? Често сте имали размирице с принцем Александром Другим?

— Моје лично мишљење је да породица мора да наступа заједнички када је реч о свим питањима која су битна за Карађорђевиће и да се сви конфликти решавају унутар фамилије. Подразумева се да међу нама постоје разлике у мишљењима и ставовима око неких ствари, али то је мање битно кад се узму у обзир неправде које су учињене породици Карађорђевић споља.

На кога тачно мислите кад кажете да вам неправду чине људи са стране?

— Мислим на реституцију, уставна права, често онемогућавање члановима породице Карађорђевић да се боре за интересе српског народа, али најважније је то што правни статус породице Карађорђевић у многим аспектима још није решен.

Да ли то значи да ћете и ви подржати иницијативу да се Карађорђевићима врати дворски комплекс на Дедињу?

— Питање Белог двора је веома компликовано, зато што је Бели двор изузет из реституције остале имовине Карађорђевића. Породица је тражила од судских органа да поново приступе анализи тог проблема. Одлука суда је гласила да нема правних основа да Бели двор буде изузет из реституције целокупне имовине и суд је тај спор пребацио у надлежност Канцеларије за реституцију.

То значи да вас је прича око враћања имовине, ипак, измирила с принцем Александром Другим?

— Одговор на ваше питање је двојак. Што се тиче неправди и правних неправилности према породици Карађорђевић одговор је – да. Али, кад је реч о перцепцији односа унутар породице – не. Ту и даље постоје велике разлике.

Рекли сте да су за вас највећи Карађорђевићи: Карађорђе, краљ Петар Први и Александар Први Карађорђевић? Има ли било какве шансе да принц Александар Други „врати монархију” у Србију? Да ли му у тој жељи одмаже његов поприлично лош имиџ у народу или су се Срби одрекли монархије као идеје?

— Државно уређење и политички систем је заснован на Уставу Србије. Ми на Карађорђевиће можемо да гледамо с романтичне, носталгичне стране, али постоји и она сурова реалност јер је монархија укинута 29. новембра 1945. и отада живимо као грађани Републике Србије. Неки из наше породице то изгледа не могу да схвате и покушавају да обезбеде за себе извесне привилегије које су биле могуће само у време краљевине. Из емоционалног угла то је савршено прихватљиво и нормално, али правно је то немогуће. Та врста живота у фантазији и машти може само да наруши имиџу породице у српском народу. Уместо да уложимо напор у политичку и правну битку за евентуално поновно успостављење монархије и да се за то боримо рационалним идејама, неки наши чланови својим понашањем само одмажу стварању позитивне слике о Карађорђевићима. Платформа подршке повратка монархије је у овом тренутку веома реална. Нажалост, није реално рестаурирати то политичко возило које би покренуло процес поновног успостављања монархије.

Кад кажете „возило”, вероватно мислите на Александра Другог?

— Чим је 29. новембра 1945. монархија била укинута, престала су да важе и правила и закони који су се односили на породицу Карађорђевић. Тај породични правилник је био направљен за Краљевину Југославију и он је правно важио само у контексту те монархије. Сада имамо две могућности. Ако прихватимо да је правилник који се односи на Карађорђевиће престао да важи укидањем монархије, правно ми више немамо главу породице Карађорђевић, односно престолонаследника. У трећој ставци тог породичног правилника Карађорђевића из Краљевине Југославије каже се да је краљ заштитник и предводник породице Карађорђевић. Али, с обзиром на то да је монархија одавно правно укинута и да је самим тим и тај правилник престао да важи, фактично стање које имамо у Србији 2019. године је да сви потомци монархије Карађорђевић у овом тренутку имају једнака права и да свако од нас може да претендује на престо, наравно под условом да српски народ жели да живи у монархији. Од 2003. сам покушавао да направим функционалан, правни оквир у републиканском уређењу који ће препознати принца Александра као престолонаследника, као вођу породице. Његови саветници, нажалост, нису били спремни да прихвате ту врсту савета и упусте се у правну битку, како би се променио законски оквир око препознавања његове функције.

Да се вратимо на ваш друштвени и политички ангажман. Противите се уласку Србије у Европску унију и НАТО и одржавате веома блиске везе с Русијом, сматрајући да би Србија требало да се приклони евроазијској породици народа. Одакле тај парадокс, с обзиром на то да сте рођени на Западу и да скоро цео живот проводите тамо?

— Управо то што сам рођен и одрастао на Западу мени не даје праву слику о том друштву, јер не могу објективно да анализирам његове добре и лоше стране. Западни утицај је апсолутно прихватљив у Француској, Великој Британији, Немачкој… Али, проблем настаје кад неко покуша да наметне ту врсту политичких и идеолошких позиција народима који стотинама година имају изграђен сопствени политички, културни, духовни идентитет. Емпиријски је потврђено да је тај западни модел у новије време често изазивао негативан утицај у политичком, културном и духовном идентитету Србије. То је као када покушавате да у рупу облика квадрата угурате предмет облика звезде. То нећемо успети, осим ако се не поломе делови звезде. Тако не може успети никакво наметање западног друштвеног и политичког идентитета Србији, осим ако се то не учини на силу. Запад методично то покушава да уради. Од одласка Милошевића у Хаг обећања Запада често су била изневерена или погрешно интерпретирана. Имам утисак да је сада онај ентузијазам у вези с евроинтеграцијама много слабији или чак изгубљен. Један од битних разлога за то је што људи виде хаос који се дешава у ЕУ. Ако погледамо политички идентитет Србије у политичком и спољнополитичком смислу она више одговара евроазијском пакету. Често смо дискутовали око тога да су Србија и Русија две нације које дишу истим плућима и у чијим венама тече иста крв.

Говорите о венама којима тече иста крв, мало људи зна да сте ви трећи у наследном реду за руски престо. Да ли је то само легенда или истина?

— Постоји неколико група широм света наследника Романових који имају своју перцепцију у вези са сукцесијом. Свако од њих има и моралну и романтичну платформу. Уколико одбацимо романтику и анализирамо у чисто правном смислу, ми имамо две линије сукцесије, једна је од кнеза Кирила, друга од кнеза Владимира. Раније сам био трећи у сукцесији, а по најновијој ситуацији сам четврти. У овом тренутку московски патријарх је признао за наследника на престо принца Ђорђа, који је син велике краљице Марије. Али крв јесте аутентична.

Да ли одржавате било какве везе с руским властима?

— Имамо различите контакте. Раније је то било ретко, а последњих година много чешће и интензивније.

Каква је будућност евроазијских интеграција?

— Идеја о евроазијској унији и интеграцијама има будућност, али то можда може да буде мач с две оштрице. Ако објективно посматрамо, у последње време видимо константне неуспехе западног модела и паралелно с тиме све веће успехе источне алтернативе. Урушавање ефеката западног модела, који траје око сто година, сам ће направити простор за напредак и успех источног модела. Анализирајући оба модела, можемо видети да евроазијски модел не покушава агресивно да се наметне свима, за разлику од западног. Либералне елите на Западу доживљавају источне интеграције као неку врсту претње, међутим, верујем да ће временом тај страх од угрожености полако уступати место нечему другом.

Поменули сте да је један од разлога вашег доласка у Србију и присуство састанку чланова кабинета Реда змаја. Каква је то организација?

— Данашњи Ред змаја је по неким одредницама заснован на средњовековним постулатима Реда, пре свега на одбрани традиције. Говорим о културном, духовном и политичком нивоу. Нисмо политички покрет или странка, али некад утичемо на политички контекст у Србији. У метафоричном смислу Ред змаја настоји да одбрани пристојност Србије од негативних спољних утицаја.

Колико сам приметио, Ред се, између осталог, залаже за социјалну правду, бесплатно школство и образовање, па су ти постулати некако ближи Марксу, него витезовима?

— То је много традиционалнија ствар. За оно што се данас дефинише као савремена социјална политика, наш ред се залагао још у давној прошлости. Кад је реч о Србији, настојимо да се одбране српски интегритет и традиција. Ред змаја сматра да су Косово и Метохија саставни део Србије и наше активности по том питању су се одвијале на више нивоа. Један од њих је хуманитарни, други заштита и безбедност и трећи политички. Наши чланови прикупљају информације, правимо пресеке и анализе у јужној српској покрајини. Функционишемо у више земаља, нисмо страначки опредељени, комуницирамо са свим релевантним политичким факторима, али покушавамо да останемо изнад политике и партократије.



Аутор Александар Апостоловски



Извор: Политика, 20. јануар 2019.