КРАЉЕВСКИ КЊИЖЕВНИ КЛУБ "КАРАЂОРЂЕВИЋ"

Аутор: Душан Опачић О Сергеју Бахтејеву, познатом као “бели” песник , једнoм од највећих књижевних имена руске емиграције јако мало се писало на нашим просторима, иако је добар низ година као емигрант живео у Краљевини Југославији а много стихова написао током живота у Котору, Новом Саду и Футогу. Сергеј Бахтејев рођен је 20. априла 1879.године у граду Липовка, који је током царске Русије припадао покрајини Орел. Био је велики руски песник и драмски писац. Током руског грађанског рата (1917-1922) сврстао се на страну противника бољшевизма као белогардејски официр и убеђени монархиста. Емигрирао је у првом таласу противника бољшевизма, умире у Ници (Француска) 4.маја 1954. године. Песник Бахтејев потиче из старе руске племићке породице, о којој писани трагови постоје још из 1571. године. Рођен је на породичном имању у граду Липовка у покрајини Орел (данас Задонск, део Липетског региона). Имао је три сестре, које су још као девојке отишле на царски двор и радиле у служби императ

ВОЖД (Есеј о високим речима) Вожд је У српском језику симбол Лингвисти би рекли синоним фигуре за Високу реч Саздану у ризницама чула Од (о)сећања Која ево двеста година и Турским историјским архивима Одржава жестоки плам њиховог страха Због петовековног ропства Његових сурових намета Из чије тамности је измилела та сабрана Висока реч Онај који је носи са главом и без ње Данас Сутра Јуче Само је пуки носилац Носилац свести о постању Главе без које се не може Чак и када је одруби прљавац Окоћен из утробе кукавног јајета У народу познат као мућак На мегдану као слабић У племену као изрод Вожд је висока реч Без које би нам се уморило памћење Као што умор савлада срце Лудило узме ум Ћутање Језик Вожд је наша реч Главаш у речнику њене браће и сестара Глаголских лукавштина Именичне одлучности Она није сентиментална творевина тешко Стеченог Духа Карађорђе је представник само једног Њеног значења Таман онолико колико му је недостајало Да зарад туђи