КРАЉЕВСКИ КЊИЖЕВНИ КЛУБ "КАРАЂОРЂЕВИЋ"

Мрежноцентрични рат који Запад, тј атлантистичка цивилизација, води настојећи да успостави своју хегемонију над остатком света, у тактичком погледу се заснива на циљаним нападима на елементе друштва који су упориште суверености држава и традиције. Тактика у обрачуну са сувереношћу је наметање свеопште демократизацијe и либерализацијe. Елемент државне суверености који је под ударом Атлантиста и либерализма као њихове идеолошке матрице је у овом тренутку сама идеја граница. Но пре анализе удара на границе као стуб суверености, осврнимо се у пар речи на сам појам мрежног, хибридног и асиметричног рата који Запад води против остатка света. Садашњи глобални контекст, након колапса источног блока и прерастања САД-а у светског хегемона је заснован на инфилтрацији САД-а и њихових сателита у све сегменте друштвеног организма држава које они контролишу или над којима настоје да успоставе своју контролу. А све у функцији успостављања потпуне политичке, економске и идеолошке хегемоније. Оруж

Остале су бројне анегдоте о односу Николе Пашића са новинарима,писцима,штампом...Српски књижевник Милован Витезовић је у својој Бележници подсетио на неке од њих: Никола Пашић није словио за блиставог говорника, али се многе његове реченице и дан-данас цитирају као какве народне умотворине. И кад је говорио и кад је ћутао, то је било проучавано и са свих страна премеравано. Бивало је да његове необичне „успутне напомене" стигну саговорника изненада, много касније. Само су лакомислени олако прелазили преко онога што им је говорио овај стари лисац, који је српску владу предводио у неким од најтежих раздобља нововековне Србије Политика. Очекујући од њега необичне дефиниције, новинари су често питали Николу Пашића шта је за њега политика. „Знаш, овај, шта је политика?" рекао им је једном Никола Пашић. „То ти је када треба нека сламка да се дигне, а оно запне цела Народна скупштина као да је неки балван. А када има, овај, неки балван да се дигне, онда, знаш, останемо Ла