Срби током ПРВОГ КРСТАШКОГ РАТА


Крсташки ратови су захватили читаву Европу крајем 11. вијека. Требало је ослободити Свету Земљу од муслиманске власти. Велике европске армије су кренуле ка истоку. Наравно, те армије су морале прећи и преко српских земаља. Рашка је тада била под управом жупана Вукана, међутим била је у тешкој борби са Римским царством. Независност Србије није била загарантована. У Дукљи је био српски краљ Константин Бодин. Преко Балкана су прво прошли сељаци у тзв. сељачком крсташком рату, а тек онда племићка војска. Треба напоменути да се становништво Балкана у крсташким изворима углавном назива Бугарима, међутим увијек треба истаћи да средњовијековни писци нису били претјерано поуздани што се тиче имена, тако да је међу тим „Бугарима“ сасвим сигурно било и Срба. Углавном, између сељака крсташа и локалног становништва је долазило до сукоба. Истиче се војна спремност балканског становништва. Ипак, недвосмислену потврду сусрета Срба и крсташа налазимо у дјелу Рајмонда од Агилера, пратиоца грофа Рајмонда од Тулуза. Рајмонд од Агилера описује „Склавинију“ као пусту, варварску земљу. Једном приликом група Словена је чак опколила грофа Рајмонда и умало га убила. Интересантно је што се наводи да становништво Склавиније „не познаје Бога“. Да ли ово говори о томе да можда хришћанство још увијек није сасвим продрло на Балкан, не можемо рећи. Знамо да се код Скадра Рајмонд сусрео са „краљем Словена“ и да су се чак братимили. Каснији извори нам говоре да је овај краљ Словена био нико други до српски краљ Дукље, Константин Бодин. Сазнајемо да се крсташка војска у српским земљама опскрбила потребним намирницама. Прелазак војске Рајмонда Тулуског преко српских земаља није прошао без проблема, било је неких инцидената када су локални Словени убијали крсташи, али у глобалу крсташи су прошли добро. Сусрет једног српског краља и крсташког вође је свакако значајан. Он говори о угледу који је Константин Бодин имао. Исто тако је значајно то што имамо и потврду да је Бодин носио титулу краља (Bodinus, Sclavorum rex).

Фејсбук страница Историја Срба

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЈУКИО МИШИМА: СУНЦЕ И ЧЕЛИК

Слика
И светлост се још шири и људи славе дан. Ја се клоним сунца и бацам душу у тамни бездан. Имао сам петнаест година када сам написао ову песму. Заиста, колико су ми били драги моје уточиште, моја тамна собица, мој сто препун књига! Како сам волео самопонирање, обавијен мислима. Каквим заносом сам ослушкивао, као крхких буба бруј у снопу мојих нерава! Непријатељство према Сунцу је било моја једина побуна против духа епохе. Жудео сам, ватрено, за ноћима Новалиса, за сумрацима Јејтса. Ипак, од краја рата, почео сам да наслућујем како се приближава ера у којој ће непријатељство према Сунцу бити исто што и следити стадо. У то време дела написана или представљена публици била су прожета ноћним мислима, премда је њихова ноћ била далеко мање естетска од моје. У та времена, да би се заиста заслужио углед, морала се изложити густа, збијена, не лака тмина. Према тој тмини чак је и прилично мила ноћ, у коју сам се заогрнуо од ране младости, изгледала као нешто посве слабо. Мал
Прикажи све

Витешки Ред Змаја ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ – ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

Слика
Витешки ред Змаја формиран је 12.12.1408. године, а основао га је угарски краљ, каснији римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је за заштитнике изабрао светог Ђорђа и свету Маргарету,  а разлог оснивања реда је био заштита хришћанске Европе и хришћанских вредности које су биле угрожене од младе азијске цивилизације која је имала амбицију (намеру) да агресивно наметне своју веру и културу. Двадесет четири најдостојнија европска витеза тог доба, личности високих моралних принципа, елита у најширем значењу тог појма били су чланови првог реда Змаја. Почасно место првог витеза према оснивачкој повељи – први међу једнакима – био је деспот Стефан Лазаревић, господар Србије. Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Иван Го
Прикажи све

Слободан Самарџић: Србија се мора извући из „западнобалканског“ логора

Слика
Ако би се наставило овим рутинским бауљањем, Србија би за дуго време остала не само у „западнобалканском“ логору, него би и била сведена на ту меру Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији. Данас се из редова Владе чује запомагање због застоја у преговорима о приступању Унији. Кажу, не дају нам ни једно поглавље, па камче бар једно за текуће полугодиште. Зашто, питаће се неко, кад од приступања н
Прикажи све