САН О ПОЕЗИЈИ БУДУЋНОСТИ



Мирољуб Милановић : САН О ПОЕЗИЈИ БУДУЋНОСТИ, ауторско издање (Петровац на Млави, 2018.)

Пише: Душан Опачић

„Песници о којима је реч у овој књизи стекли су слободу да пређу преко границе која дели познато, испитано и зађу у нове просторе. Пре свега духовне. Сваки према свом знању и таленту. Успели су најтеже: да буду своји. Пратећи њихов рад настала је ова књига. Она је покушај да се укаже на те нове гласове, да буде подстрек за дубље и уобличеније истраживање и одређивање њихових дела. Да укаже на места која им у српској поезији припадају...“ (Мирољуб Милановић)

Пре пар дана у мојим рукама се нашла књига нашег познатог писца и књижевног критичара Мирољуба Милановића под називом „Сан о поезији будућности“. Овде говоримо о  једном малом зборнику књижевно-критичких осврта аутора на стваралаштво четири великана савремене српске поезије.  Реч је о песницима и писцима : Мирославу Лукићу из Београда, Зорану М. Мандићу из Апатина, Александру Лукућу из Пожаревца и Милоју Дончићу из Ниша. 
У уводном делу ове књиге  које је Милановић насловио : „Могући увод или нужне напомене“ , у првој реченици можемо препознати ауторову дефиницију песника и његову улогу у друштвеном животу. Наравно, аутор мисли на праве песнике поготово оне који након великих историјских догађаја проналазе поетску реч  која би „дубоко скривено, увек усијано језгро које је еруптивно избило на површину, учинили видљивим, јасним, укроћеним...као да каже: Рекао сам, нема више.“
Одмах након тога аутор  у само једној реченици упоређује горе поменуту „дефиницију“песника са приликама код нас у периоду од  краја двадесетог века до данашњих дана, констатујући да имамо јако мало озбиљних савремених песника. У критици Милановић се није послужио епитетима, увредама и тешким речима какве заиста заслужује данашња епоха скрибомана.
Мирољуб Милановић је темељно пратио стваралаштво четири песника о којима говори ова књига, тако да је ово дело један необориви стуб који можемо назвати аргументом, а одваја оба Лукића, Мандића и Дончића од свакодневних књижевних остварења у висине изнад омотача овог тужног времена које нас је снашло. Аутор одаје признање за таленат ова четири песника јер су успели у оном најтежем, како и сам каже: „...да буду своји“.

На ову  књижицу гледам као на шамар отрежњења, који нас враћа у реалност. Зашто? Зато што јесу велики Мика Антић, Брана Петровић, Либеро Маркони и многи други, али они су напустили овоземаљски свет, остала су нам њихова дела и у њима они живе за нас, док ова књига о којој сада пишем је глас ветра који ако желимо да чујемо јасно и недвосмислено говори да и данас имамо велике српске песнике, велике а живе...наше савременике.
Шта је аутор имао да каже о четворици великана српске поезије, рекао је...а сигуран сам, да ће и читаоци ове ретко вредне књиге препознати праведну критику из оштрог пера Мирољуба Милановића.
Његову књигу „Сан о поезији будућности“, не могу да препоручим баш свакоме, могу је препоручити само  љубитељима добре поезије, онима који пишу стихове али и онима који се озбиљно баве књижевном критиком.
Пред нама се налази остварење малог  уџбеничког формата које казује колико је потребно стрпљења за праћење нечијег рада и стваралаштва од темеља до врха. Писање није наука, спада у домене вештине а Милановић нам је својим досадашњим стваралаштвом и овом књигом доказао да је велики мајстор  овог тешког али јако лепог заната.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЈУКИО МИШИМА: СУНЦЕ И ЧЕЛИК

Слика
И светлост се још шири и људи славе дан. Ја се клоним сунца и бацам душу у тамни бездан. Имао сам петнаест година када сам написао ову песму. Заиста, колико су ми били драги моје уточиште, моја тамна собица, мој сто препун књига! Како сам волео самопонирање, обавијен мислима. Каквим заносом сам ослушкивао, као крхких буба бруј у снопу мојих нерава! Непријатељство према Сунцу је било моја једина побуна против духа епохе. Жудео сам, ватрено, за ноћима Новалиса, за сумрацима Јејтса. Ипак, од краја рата, почео сам да наслућујем како се приближава ера у којој ће непријатељство према Сунцу бити исто што и следити стадо. У то време дела написана или представљена публици била су прожета ноћним мислима, премда је њихова ноћ била далеко мање естетска од моје. У та времена, да би се заиста заслужио углед, морала се изложити густа, збијена, не лака тмина. Према тој тмини чак је и прилично мила ноћ, у коју сам се заогрнуо од ране младости, изгледала као нешто посве слабо. Мал...
Прикажи све

Достојевски- одломци из романа

Слика
Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујете као светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами, и наједанпут је нађете на тржници старежи, у прљавштини, наопако намештену, без пропорција, без хармоније - као играчку код неразумног детета, и не можете је више препознати... Не!" Браћа Карамазов ___________________________________ Али боље да вам приповедам о другом мом састанку, лањске године, с једним човеком. Ту је била једна врло необична околност - заправо необична због тога што се јако ретко догађа оваква згода. Тај је човек, заједно с другима, изведен био једном на стратиште, те му је прочитана смртна осуда, да буде стрељан због политичкога преступка. Након двадесетак минута прочитали му и помиловање те му је досуђена друга казна. Али ипак, у размаку те две осуде, проживео је он двадесетак минута, или барем четврт сата, у несумњиву уверењу да ће за неколико минута нагло умрети. Силно...
Прикажи све

ВЕЛИКИ ПАТРИОТСКИ ПРОТЕСТ У БЕОГРАДУ: Зауставимо велеиздају, Косово је Србија!

Слика
У Београду, 18. фебруара од 17 часова на Тргу Николе Пашића, одржаће се велики патриотски протест „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија!” Овај протестни скуп  има за циљ да јасно упозори и садашње, али и будуће власти Србије, да никакво одрицање од јужне српске покрајине (зарад евро-атланских интеграција и нејасних обећања), не долази обзир. Тим поводом, обратили су се јавности професори Београдског универзитета др Милош Ковић и др Слободан Самарџић, професор Приштинског универзитета (привремено измештеног у Косовску Митровицу) др Дејан Мировић, филмски редитељ Данило Бећковић, као и студенти Београдског универзитета окупљени око студентског прогласа „За Косово и Метохију”. -Идемо у сусрет најстрашнијој издаји у историји српског народа. Овде имамо режим који хоће да разграничи Србију са Косовом и Метохијом. Да се одрекне више од  120.000 наших грађана, највећих српских светиња, свете српске земље,  Косова и Метохије! Да ли хоћемо да будемо најглупља и најгора...
Прикажи све