Мало познати цитати Франца Кафке

Франц Кафка је мајстор прецизног стила. Свака његова реченица оставља утисак пажљиво бруженог предмета углачаних углова, а опет савршено оштрог. Има цитата које је немогуће разумети изван контекста. Цитати Франца Кафке нису те врсте. Неки писци као да пишу да би били цитирани.

Дакле, доброг кафкијанца не могу изненадити политички потези влада, апсурдни потези бирократија, превејане игре директора компанија. Он је све то већ видео. Стварност аматерски опонаша Кафкино дело и чини се да би требало да се радујемо што је тако. Или га превазилази и у том случају констатујемо како је опасно делити са другима своје метафизичке кошмаре – јер ко зна када ће ђаволу понестати идеја.

У сваком случају, код Кафке се увек најмање примећивао тај величанствени метафизички замах до којег су дошли само најпосвећенији. Сва она антиципирања репресивних метода политичких система и ужаса рата и логора за Кафку су представљала само визуализацију метафизичке зебње.

Та зебња је онај осећај који имамо када наизглед све иде добро, а у нама дубоко осећамо и даље исту празнину коју ничим нећемо моћи да испунимо. А њу одлично илуструју и ови цитати Франца Кафке.

Увек у контексту – цитати Франца Кафке
„Дон Кихотова несрећа није била његова машта, већ Санчо Панса.“

„Веровати у прогрес не значи и веровати да је икакав прогрес до сада начињен.“

„Младост је срећна због способности да види лепоту. Свако ко сачува способност да види лепоту неће никада остарити.“

„Човек акције силом убачен у државу мисли биће несрећан све док не побегне из ње.“

„Није неопходно да изађеш из куће. Остани за својим столом и слушај. Не мораш чак ни да слушаш, само чекај. Не мораш чак ни да чекаш, само седи сам. Пред тобом ће се појавити свет без маски, као никоме другом, и у екстази се грчити пред твојим ногама.“

„Моји парњаци себи проналазе друштво помоћу алкохола, он их чини друштвеним. Ја, пак, не могу да користим дроге да бих преварио своју самоћу – она је све што имам – а када прође дејтсво дрога и алкохола и моји парњаци имаће то исто.“

„На то ће један рећи: „Зашто се браните? Кад бисте слушали параболе и поступали како оне кажу, и сами бисте постали параболе, па се већ сами тим ослободили свакодневних мука”.

Други рече: „Кладим се да је и то парабола”.

Први рече: „Добио си”.



Други рече: „Али, на жалост, само у параболи”.

Први рече: „Не, у стварности; у параболи си изгубио”.

„Најбоље што човек може да учини с домовином јесте да је се одрекне.“

„— Драги Максе, моја последња молба: да се комплетно и без читања спали све оно што се налази међу стварима које остављам … дневници, манус скрипта, писма, како моја, тако и од других, есеји, итд, као и све написано или скицирано што поседујете ти и други, којима се због тога обрати у моје име…“

„Иза одређене тачке не постоји могућност повратка. До те тачке треба доћи.“

„У човековој борби против света, клади се на свет.“

„Свака револуција испари и иза себе остави само шљам нове бирократије.“

„Сви ми имамо крила, али она нам нису ни од какве користи. Када бисмо их могли почупати, то бисмо и урадили. “

„Људи говоре гласно и дуго, а у циљу да би рекли што је мање могуће. Стварна истина и интересантне ствари интригирају из позадине, а о којима ни реч није споменута.“

„Пут од појаве до стварности често је веома тежак и дугачак, а многи људи су веома лоши путници. Морамо да им опростимо када се тетурају и ударају нас, као да ударају у зид.“

„Смилуј се на мене, грешан сам
до у најскривенији кутак свога
бића. А имао сам дара, склоности
које нису биле сасвим за презирање,
мале добре способности, расипао
сам их, неразборито створење
какво сам био, сад се ближим крају,
управо у време када би се
споља све могло окренути на добро
по мене. Не гурај ме међу изгубљене.“

(Из Кафкиног Дневника, 20. јула 1916.)

„Он стоји међу људима и у чуду их гледа. Никад се није склонио ни у какво
уточиште. Зато је изложен свему од чега смо ми заштићени. Он је го међу
обученима.“ Милена Јасенска

https://kultivisise.rs