УПОКОЈИО СЕ СРПСКИ ПЕСНИК ДУШАН ЧОЛОВИЋ


Данас је у Београду у 85. години преминуо истакнути српски песник и члан Удружења књижевника Србије (УКС-а) ДУШАН ЧОЛОВИЋ (1934, Орашац - 2019, Београд). Школовао се у родном месту Орашцу, а затим у, Аранђеловцу и у Београду, где је завршио петоразредну Богословију "Свети Сава".
У периоду од 1984. година написао је већи број песнички књига: Завет (1984), Постоји дан (1985), Глад времена (1989), Година прва, дан први ((1994)..., Треба проговорити (1995), Боје живота (2015), Откинуто од вечности (2016), Говорим да бих заћутао (2017) и Оранице памћења (2018).
Књижевни критичар Душан Стојковић је записао у поговору једне Чоловићеве књиге да се речи-теме његових песмозбирки вежу за појмове: неба, снова, сенки,, светлости, траја и даха, чиме је њихов аутор хтео да обухвати "укупну" слику сензације, која се зове живот, како би приказао све његове боје. И њихова светлуцања у бројним и лирски вешто забележеним нијансама.
Душан Чоловић ће бити сахрањен у породичној гробници у Аранђеловцу, а о датуму сахране његова породица, супруга Дана и ћерка Гордана, благовремено ће преко медија обавестити јавност.
Нека му је вечна слава!

Извор: Зоран М. Мандић, ФБ профил

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЈУКИО МИШИМА: СУНЦЕ И ЧЕЛИК

Слика
И светлост се још шири и људи славе дан. Ја се клоним сунца и бацам душу у тамни бездан. Имао сам петнаест година када сам написао ову песму. Заиста, колико су ми били драги моје уточиште, моја тамна собица, мој сто препун књига! Како сам волео самопонирање, обавијен мислима. Каквим заносом сам ослушкивао, као крхких буба бруј у снопу мојих нерава! Непријатељство према Сунцу је било моја једина побуна против духа епохе. Жудео сам, ватрено, за ноћима Новалиса, за сумрацима Јејтса. Ипак, од краја рата, почео сам да наслућујем како се приближава ера у којој ће непријатељство према Сунцу бити исто што и следити стадо. У то време дела написана или представљена публици била су прожета ноћним мислима, премда је њихова ноћ била далеко мање естетска од моје. У та времена, да би се заиста заслужио углед, морала се изложити густа, збијена, не лака тмина. Према тој тмини чак је и прилично мила ноћ, у коју сам се заогрнуо од ране младости, изгледала као нешто посве слабо. Мал
Прикажи све

Витешки Ред Змаја ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ – ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

Слика
Витешки ред Змаја формиран је 12.12.1408. године, а основао га је угарски краљ, каснији римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је за заштитнике изабрао светог Ђорђа и свету Маргарету,  а разлог оснивања реда је био заштита хришћанске Европе и хришћанских вредности које су биле угрожене од младе азијске цивилизације која је имала амбицију (намеру) да агресивно наметне своју веру и културу. Двадесет четири најдостојнија европска витеза тог доба, личности високих моралних принципа, елита у најширем значењу тог појма били су чланови првог реда Змаја. Почасно место првог витеза према оснивачкој повељи – први међу једнакима – био је деспот Стефан Лазаревић, господар Србије. Први чланови су били: Деспот Стефан Лазаревић, гроф Херман Цељски, палатин Никола Горјански, Јанош Томаш, Стибор од Стиборице, Јаков од Сент-Лаца, Јован Моровићки, Филип Сколари, Никола Сечењи, Карло Крбавски, Јанош Олшан, Петар Левој, Никола Чаки, Павле Бесењи, Павле Печујски, Михаило Надежди, Петар Перењи, Иван Го
Прикажи све

Слободан Самарџић: Србија се мора извући из „западнобалканског“ логора

Слика
Ако би се наставило овим рутинским бауљањем, Србија би за дуго време остала не само у „западнобалканском“ логору, него би и била сведена на ту меру Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији. Данас се из редова Владе чује запомагање због застоја у преговорима о приступању Унији. Кажу, не дају нам ни једно поглавље, па камче бар једно за текуће полугодиште. Зашто, питаће се неко, кад од приступања н
Прикажи све